Ка савременој настави...
Линк Rečnik internet pojmova који нам професор Станојевић препоручује заиста је користан, не само у лексичком смислу. Ако ће помоћи, пробајте и са овога места.
Радећи свакодневно са основцима, спознала сам какав је њихов однос и вредновање интернета. Они превасходно користе интернет забеве ради, а садржаје који су им потребни, казала сам у једноме од коментара нешто о томе, проналазе на сајту креативне школе и сл. Проблем је што не врше квалитативну селекцију зато што то и није могуће у њиховим годинама и са знањем које поседују. Наш је основни задатак, чини ми се, у вези са коришћењем интернета, у томе да будемо што информисанијии како бисмо им понудили садржаје које сматрамо квалитетним. Мислим да је са средњошколским узрастом нешто лакше јер вештије користе интернет, а и знање о књижевности им је, ипак, неупоредиво веће. Кад ово кажем, мислим да ученике који истражују и аналитички се баве одређеном задатом темом, никако не на групу нечитача која проналази и преузима неселективно садржаје.
Ваљало би, можда, пробати да уз своје дневне припреме бележимо линкове које сматрамо корисним. Ја деци често препоручујем сајт Растко јер се стално жале како немају Кратку историју српске књижевности Јована Деретића. Уводни час песме "Отаџбина" Ђуре Јакшића треба отпочети, ко има могућности, а ради на југу Србије, једном осмоминутном презентацијом Bata from Vučje , зато што она спаја примењену уметност са књижевношћу, тј. одлична је мотивација песми Отаџбина. Бата Аранђеловић, ради светски познате минијатуре у камену. И камен је у његовом опусу не само доминантан материјал, већ и стална инспирација и помирење завађености, начин спасења и хармонизације живота (нпр. лајт мотив: светлост окамењених очију светога Саве у којима извире архетип наше вере).
Нећу завршити песимистички, али статистику треба поштовати: у одељењу V3 ОШ "Трајко Стаменковић" у Лесковцу, од тридесеторо ученика, једанаесторо њих има интернет конекцију код куће.
Наташа Томић
Постови
Обрадовао ме је, веома, први пост једног полазника курса - он показује да курс има смисла, да професори српског језика и књижевности, без икаквих озбиљнијих системских припрема какве студенти многих других факултета добијају, могу да заплове интернетом и укључе га у свој посао, у образовање које већ предуго тавори негде близу дна лествице друштвених вредности. Већ сама та чињеница, већ само објављивање овог поста довољно је да потврди да његов наслов - Ка САВРЕМЕНОЈ настави... - има смисла и да три тачке којима се завршава обећавају!
ОдговориИзбришиДопало ми се, нарочито, што је пост направљен потпуно у духу који влада мрежом: са пуно линкова, хипертекстуално, показујући на тај начин да и ми, филолози (= љубитељи речи, и то речи сложених у добри старински једнодимензионални текст) умемо да живимо у свету 21. века, а да ни тада не заборавимо на вредности које је писана реч наталожила у миленијумима иза нас.
Нисам сигуран да ме је уметност Братислава Анђелковића баш потпуно освојила, али не мислим да ученике не треба на њега упутити, напротив, волео бих да учествује у дискусији са њима о утисцима које су понели после овог филма. И мислим да је веома важно стално, када год је то могуће, барем, указивати ђацима на квалитетне садржаје, покушавати тада да мислимо из њихове перспективе, да тражимо те квалитетне садржаје у формама које су њима блиске - и ја бих ту отишао корак даље, тражио бих ствари које могу да привуку управо "групу нечитача која проналази и преузима неселективно садржаје". Наравно, не заборављајући оне друге. Уз мало среће, можда бисмо могли да учинимо да се те две групе сретну негде на мрежи...
О Растку: имам своје мишљење о том сајту, али бољег сајта који презентује српску књижевност нема - што нимало није заслуга Растка, већ несрећа ове земље, оног њеног дела који се плаши да ће интернет затрети нашу књижевност и културу уопште, не схватајући да је затиремо много више таквом одбојношћу према мрежи која је одавно обавила читаву куглу земаљску...
Речју: сјајно, уколико више настава српског језика и књижевности буде спремна да БЛОГУЈЕ, ФЕЈСУЈЕ, ЧЕТУЈЕ и чини сличне безобразлуке, утолико ће бити веће шансе да наши ђаци прочитају понеку страну, па и понеку књигу више.
Предраг Станојевић
Kako bi izgledalo susretanje čitača i nečitača na mreži, a da nečitači ne ostanu i dalje nečitači?
ОдговориИзбришиSusret čitača sa nečitačem svakako će inspirisati drugog pomenutog, samo je pitanje koliko je prvi zainteresovan za drugog.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиО сусрету читача и нечитача на мрежи
ОдговориИзбришиКао и у реалном свету, тако се наши ученици врло често срећу, на различите начине, и на мрежи. У реалном свету места њихових сусрета, зависно од узраста, биће игралишта, играонице, паркови, кафићи, биоскопи, станови... На таквим местима присуство садржаја везаних за наставу готово је незамисливо (осим по изузетку). За места у виртуалном свету на којима се наши ученици срећу, као што је FaceBook или YouTube, није уопште необично да доносе и садржаје врло блиске наставним, само на начин који се понекад више, а понекад мање разликује од форме у којој их ми износимо у школи. Можемо ли ми ту форму, барем донекле, прилагодити "Фејсу" или "Тјубу"? Моје искуство каже да можемо, а уз мало више труда и маштовитости чак и да их не банализујемо, већ да у њима задржимо све битне елементе које ђацима у учионици покушавамо да пренесемо. Не тврдим да успева у сваком случају, али мислим да у многима тај пут нечитаче приближава читачима и наводи их да отворе књигу коју другачије ни дотакли не би.
Предраг Станојевић
Saglasna sam sa kolegenicom Natašom u mnogo čemu,od toga da mali broj učenika ima mogućnosti da koristi internet, do činjenice da ga još maji broj učenika koristi za sadržaje iz književnosti.
ОдговориИзбришиMoji podaci su još tužniji:od dvanaest učenika u jednom odeljenju u kome predajem, osmoro ima računar kod kuće, a samo dvoje ima internet priključak.U pitanju je seoska škola i nije usamljen primer, statistika je slična u nmogim prigradskim mestima.U ovakvoj situaciji bilo kakvo upućivanje na korisne sadržaje je nemoguće.Pretraživanje je u tom slučaju isključivo posao nastavnika,ili imate bolji predlog?
O susretu čitača i nečitača na mreži II
ОдговориИзбришиGotovo polovina ukupnog broja mojih prijatelja na FaceBook-u su moji učenici.Moram da napomenem, da ne bih demantovala sebe u prethodnom komentaru, da predajem 50% u seoskoj i 50% u gradskoj školi (gruba kvalifikacija, ali nužna). Tačno je da se tu sreću čitači i nečitači, ali za razliku od učionice, ovde su svi jednako aktivni.Budući da je moje iskustvo u pretraživanju znatno slabije od iskustva ostalih kolega sa kursa,valjala bi mi mala pomoć. Pošaljite mi zgodnu prezentaciju neke teme iz književnosti, ja ću to postaviti na FaceBook.Sigurna sam da će svi pogledati ono što je "njihova nastavnica" postavila, a mogla bih da zatražim od njih i da prokomentarišu.
U znak zahvalnosti, ja ću vas obaveštavati o rezultatima ovog istraživačkog pokušaja. Pretraživaću sadržaje na nternetu i sama, samo da sačekam ovaj novi profesorov post o "naprednom pretraživanju".
Unapred zahvalna!
У одељењима у којима ја предајем ситуација је слична.Већина ученика има интернет и користи га (статистички две трећине ученика користе интернет али у погрешне сврхе).Интернет основцима, где радим, служи искључиво за разоноду, игру, забаву, а тек по неки ученик скида море информација везаних за биографију писца.И поред упућивања као и рада заједничког у кабинету информатике, њихову пажњу тешко је задржати јер су слова у питању.Надам се да ћемо имати боља искуства са наредним информатичим генерацијама и да ћемо на обострану срећу бити задовољни, а наши ученици срећни и пуни знања.
ОдговориИзбриши