1. Зашто претраживати?
Највећа предност интернета и највећа је његова мана: мало чега има на овом свету што некога може заинтересовати, а да тога нема на интеренту, једини проблем је у томе што је то мноштво информација одавно постало непрегледно: не може се каталогизовати не само због тога што је тих јединица толико да нема онога ко би их све могао сакупити, не само ни због тога што се оне непрестано мењају, већ понајвише зато што су оне хипертекстуално повезане у нераздвојиву целину сачињену од толико различитих облика да би (имагинарни) скуп критеријума које бисмо морали употребити да бисмо их некако разврстали и поређали једнако непрегледан као и сама грађа.
До сада најуспешнији облик решавања овог проблема јесте индексирање, односно сакупљање ове грађе која се налази на милионима рачунара широм света и њено претварање у машински читљиве елементе (углавном речи природног језика) који се на тај начин могу претраживати. Новији облик решавања овог питања јесте тзв. таговање (енгл. tag — етикета, налепница), односно одређивање „етикета“ (кључних речи, ознака), које на појединачне документе може „залепити“ било њихов творац, било њихови корисници.
Мрежу није могуће претраживати директно, једноставно зато што се милијарде докумената и десетине милијарди њихових страна (или других саставних делова) налазе на милионима рачунара и нема тог програма који (у сразмерно кратком времену) то све може да нађе и обиђе. Доскора су се неки претраживачи, углавном они који никада нису успели да постану права конкуренција гигантима претраживања, хвалили да прегледају све садржаје на интернету; тај посао, међутим, технички је неостварив, и зато ћемо мало поверења имати у оне који "гарантују" да то постижу.
И једна терминолошка дистинкција која може помоћи бољем разумевању процеса претраживања: с обзиром да интернет не чине ни рачунари, ни каблови, нити друге техничке направе (мобилни уређаји, бежичне везе и сл.), не може се рећи "претраживање интернета", већ само претраживање садржаја на интернету; мада ће први израз, као краћи и ефектнији, свакако остати да живи у колоквијалном или жаргонском говору...
Предраг Станојевић
Највећа предност интернета и највећа је његова мана: мало чега има на овом свету што некога може заинтересовати, а да тога нема на интеренту, једини проблем је у томе што је то мноштво информација одавно постало непрегледно: не може се каталогизовати не само због тога што је тих јединица толико да нема онога ко би их све могао сакупити, не само ни због тога што се оне непрестано мењају, већ понајвише зато што су оне хипертекстуално повезане у нераздвојиву целину сачињену од толико различитих облика да би (имагинарни) скуп критеријума које бисмо морали употребити да бисмо их некако разврстали и поређали једнако непрегледан као и сама грађа.
До сада најуспешнији облик решавања овог проблема јесте индексирање, односно сакупљање ове грађе која се налази на милионима рачунара широм света и њено претварање у машински читљиве елементе (углавном речи природног језика) који се на тај начин могу претраживати. Новији облик решавања овог питања јесте тзв. таговање (енгл. tag — етикета, налепница), односно одређивање „етикета“ (кључних речи, ознака), које на појединачне документе може „залепити“ било њихов творац, било њихови корисници.
Мрежу није могуће претраживати директно, једноставно зато што се милијарде докумената и десетине милијарди њихових страна (или других саставних делова) налазе на милионима рачунара и нема тог програма који (у сразмерно кратком времену) то све може да нађе и обиђе. Доскора су се неки претраживачи, углавном они који никада нису успели да постану права конкуренција гигантима претраживања, хвалили да прегледају све садржаје на интернету; тај посао, међутим, технички је неостварив, и зато ћемо мало поверења имати у оне који "гарантују" да то постижу.
И једна терминолошка дистинкција која може помоћи бољем разумевању процеса претраживања: с обзиром да интернет не чине ни рачунари, ни каблови, нити друге техничке направе (мобилни уређаји, бежичне везе и сл.), не може се рећи "претраживање интернета", већ само претраживање садржаја на интернету; мада ће први израз, као краћи и ефектнији, свакако остати да живи у колоквијалном или жаргонском говору...
Предраг Станојевић
Постови
Индексирање-Сизифов посао јер је интернетски камен све већи, а богами и тежи. Што се тиче таговања- има неке логике. Да ли баш све мора бити уређено и систематизовано ?
ОдговориИзбришиНити може, нити је икада све било уређено - чак ни у виртуалном свету. Међутим, што више ствари буде уређено, утолико лакше моћи ћемо да нађемо оно што тражимо.
ОдговориИзбришиПредраг С.