Врсте (класификација) е-учења
Најчешћи критеријуми за класификацију е-учења су технологије испоруке и комуникације између ученика и наставника.Класификација може да се подели на подврсте према технологијама испоруке и то на:
1. модел дописивања (штампа);
2. мултимедијални модел (штампа, интерактивни видео, видео траке, аудио траке, computer based training...);
3. телекомуникациони модел (аудиотелеконференција, видеоконференција, аудиографска комуникација, емитовање ТВ/ радио и аудиотелеконференција);
4. модел флексибилног учења (интерактивна мултимедија и веб орјентисано учење, блог учење...);
5. интерактивна мултимедија (веб орјентисано учење)
Свака врста модела има своје предности и недостатке. Предност модела дописивања које се користи без икакве обуке је спонтаност, затим пажња корисника која је фокусирана на садржај, а не на медијум (инструкциона транспарентност); променљива брзина учења, лакоћа коришћења, временска независност...Недостатак писаних материјала огледа се у: ограниченом погледу на стварност (нпр. тешко је представити покрет), пасивном учењу, недостатку повратних информација, зависности од вештине читања. Основна предност телекомуникационог модела је могућност интеракције међу полазницима (у нашем случају између нас самих, а касније и између ученика и наставника на појединачним блоговима који ће бити повезани целином ИТК и наставом књижевности). Учење на даљину засновано је на Интернет орјентисаној испоруци, интелигентним објектним базама које ће пружити подршку и велику помоћ приликом учења. У зависности да ли се комуникација између предавача и корисника (ученика, полазника курса ...) одвија у реалном времену (истовремено) или се не одвија истовремено разикујемо моделе учења на даљину.
Постови
