Šta je internet?

Internet je dete hladnog rata, otuda, možda, i ona hladnoća koju unosi među ljude... Ali i dete demokratije i ljudskih prava, šta god te reči značile...

Kada je 1957. godine Sovjetski Savez lansirao van Zemljine orbite veštački satelit Sputnjik, druga onovremena supersila, SAD, silno se zabrinula zbog potencijalne vojne premoći svog jedinog konkurenta i brže-bolje osnovala Agenciju za napredne istraživačke projekte (ARPA: Advanced Research Projects Agency). Međutim, dok Sovjetskom Savezu uopšte nije bio problem da sve svoje vrhunske naučnike okupi na jednom mestu - jednostavnom direktivom Centralnog komiteta - dotle to u Americi nije išlo tako lako, već su njihove najmudrije glave sedele po različitim univerzitetima i u brojnim laboratorijama širom te pogoleme zemlje. Trebalo ih je nekako povezati, pa se neko 1969. godine dosetio da umreži njihove kompjutere i da im tako omogući brzu, efikasnu i jeftinu razmenu informacija. Nastao je tako arpanet, mreža koja u razvoju interneta predstavlja otprilike isto što i ameba u ljudskoj evoluciji.

Računar iz 1944. godine

Jedino što je internet evolucija išla mnogo brže od prirodne... Već pet godina kasnije ameba se pretvorila u prvog sisara, 1974. nastala je prva komercijalna verzija arpaneta, telenet. Stvari tada počinju da se kotrljaju sve brže i brže, prvi kablovi već su prešli preko Atlantika, 1976. nastaje softver za UNIX sistem, a 1982. označava trenutak definitivnog silaska sa drveta: ustanovljen je standardni protokol za komunikaciju među kompjuterima u mreži (TCP/IP: Transfer Comunication Protocol / Internet Protocol). To novo čedo evolucije došetalo je na prostore bivše Jugoslavije 1989, hipermedijalne informacije počinju da se prenose 1991. i tako nastaje World Wide Web (www), naredne godine broj hostova (računara na kojima se nalazi sadržaji dostupni učesnicima) prelazi prvi milion, da bi danas prešao i petstoti, 2001. broj elektronskih poruka koje se šalju dnevno prelazi 10 milijardi, danas oko 2 milijarde ljudi koriste internet na kojem mogu naći preko 25 milijardi aktivnih web-strana... I, verovali ili ne, taj broj strana je u laganom opadanju od kraja marta (statistika)! Kriza?

Ispričasmo - u glavnim crtama - kako je internet nastao i kako se razvijao, a nismo rekli šta je to zapravo internet? Najprostije govoreći, to je ogroooomna mreža kompjutera koja pokriva ceo svet, a ako hoćemo da budemo malo finiji (i precizniji), možemo reći da je internet globalna svetska računarska mreža. Prema definiciji Federalnog saveta za mreže (FNC: Federal Networking Council), osnovu interneta ne čine kablovi i uređaji, već protokol: tehnologija se može menjati, i to se stalno dešava, ali standard komuniciranja ostaje isti, i sve dok je tako neće se menjati ni suštinske odlike interneta.

Naravno,to ne znači da su medijske karakteristike interneta nepromenljive. U ovom njihovom kratkom prikazu medij ćemo shvatiti kao tehnologiju komunikacije ili, kako je to bolje i lepše rekao Maršal Mekluan, kao produžetak ljudskih čula, čija je funkcija redukovanje prostorno-vremenske dimenzije ljudske egzistencije. U tom smislu internet je neuporedivo tehnološki efikasniji od svih prethodnih medija, toliko da u pojedinim slučajevima gotovo u potpunosti poništava prostornu i vremensku udaljenost, omogućavajući maksimalnu zamislivu razdvojenost informacije i stvarnosti na koju se ona odnosi. Za nas koji se bavimo književnošću i jezikom, suštinsko je pitanje njegovog odnosa prema knjizi kao mediju: knjiga je najstariji masovni medij, internet najmlađi; u svojoj multimedijalnosti, internet je u sebe "usisao" gotovo sve medijske osobenosti knjige, pa se i knjigoljupci i knjigomrsci već duže od jedne decenije pitaju neće li je i ubiti? Pisac ovih redova, kako je to na drugom mestu nešto šire razjasnio, smatra da neće jer nas tome uči istorija medija: nikada novi medij nije svoga prethodnika uništavao - jedini izuzetak u tome upravo je štampana knjiga, koja je svog prethodnika, rukopisnu knjigu, dovela do ivice groba. Međutim, pojava interneta nije samo oduzela potencijalnim čitaocima dobar deo vremena koji bi namenili druženju sa knjigom, već je suštinski promenila i naš odnos prema njoj, odnosno prema čitanju. Ako tu promenu posmatramo iz ugla učitelja (u najširem smislu reči) čiji je glavni posao da kod svojih učenika budi ljubav prema čitanju, onda ćemo morati da s mnogo pažnje te promene sagledavamo i proučavamo, ne bi li smo u internetu našli saveznika umesto protivnika u razvijanju te ljubavi.

I pre nego što se završi ovo dugačko, a zapravo sasvim sumarno predstavljanje interneta, nekoliko reči o onome što je 2004. godine Tim O'Rajli nazvao web 2.0, odnosno o internetu koji se upravo u ovom trenutku odvija pred nama. Nužno pojednostavljujući stvari, možemo reći da je web 2.0 koncept koji se dao naslutiti od samih početaka mreže, koji je stidljivo počeo na njoj da se pojavljuje krajem prošlog stoleća i mrežom suvereno ovladao u 21. veku, a koji se zasniva na izuzetno širokim mogućnostima interaktivnosti svih učesnika na mreži. Ove mogućnosti pojavljuju se u najrazličitijim oblicima, jedna od njih je i blog kakav je ovaj, druge su društvene mreže (social networks), društveno markiranje (social tagging), novi oblici klasifikacija umesto starih direktorijuma, mogućnosti saradničke obrade svih vrsta dokumenata, wiki koncept... Generacije naših učenika odrastaju uz ovaj oblik interneta, onaj stari jedva da im je i poznat, i čitav njihov život, kako profesionalni, tako i privatni, odvijaće se u tom okruženju. Zbog toga i mi moramo da ga upoznamo i da onaj deo posla u njihovom obrazovanju koji nama spada usaglasimo, koliko je to u našoj moći, s njim. U suprotnom, neki novi klinci zaboraviće da čitaju knjige, da govore i pišu jezikom ne-virtualnog života, pa će iz kolektivnog pamćenja polako nestajati naslage najviših humanističkih vrednosti taložene milenijumima...

Predrag Stanojević

Korisni linkovi
Nastavni materijal s kursa Internet i studije književnosti
1. Definicija, istorija, medijske karakteristike interneta
2. Web 2.0 (Jovana Tripunović: Blogovi i književnost)
Internet Society
World Wide Web Consortium
The Roads and Crossroads of Internet History by Gregory R. Gromov
Rečnik internet pojmova
Centar za proučavanje informatičkih tehnologija Beogradske otvorene škole
Iris Miljković: Da li internet kakav poznajemo nestaje?
Ka društvu znanja