Имам ту срећу да радим у школи која је по техничкој опремљености већ у Европи. Као чланови Европског удружења школа из области туризма и угоститељства (АЕХТ) и под окриљем Министарства просвете, КАРДС-а и ГТЗ пројекта успели смо да опремимо учионице техником која умногоме помаже да ученици лакше уче и да се боље информишу. Нажалост, школа не поседује задовољавајући библиотечки фонд који представља основни предуслов за правилно извођење наставе књижевности.
У Трговинско-угоститељску школу се уписују ученици без интересовања и љубави према књизи или писаној речи уопште. Свакодневно се сусрећемо са проблемима непрочитаног романа, приповетке... Као чест разлог нечитања ученици наводе немогућност да дођу до литературе. У том моменту, хвала Богу, ступа стари, добри интернет и књижевност у електронској форми.
На интернету сам наишла на многе сајтове који нуде романе, приповетке и песме у електронској форми. Овакав вид библиотеке је доступан свима, па је на обострано задовољство решен велики проблем бежања од читања и уживања у истом. Напоменућу неке од сајтова. На сајту www.download.cg.yu налази се, између осталог, и „Горски вијенац" П.П.Његоша. Еп је дат у целини уз тимачења стихова која су веома важна за схватање овог Његошевог дела. Саставни део овог сајта чине и разни коментари и допуне везане за „Горски вијенац". На истом месту можете прочитати и роман, приповетку „Старац и море" са познатим критикама још „познатијег" Станисављевића, као и „Проклету авлију"... На сајту www.youtube.com могу се наћи лепи примери за литерално мотивисање ученика, почев од Андрићеве беседе на додели Нобелове награде до интервјуа са Мешом Селимовићем...
Сајт www.kreativnaskola.com нуди велики број обрађених наставних јединица из књижевности и језика. Овом сајту треба прилазити опрезно иако је део званичног сајта Завода за унапређење образовања и васпитања. И сама сам више пута допунила њихову базу података. Међутим, приметила сам да има доста прилога који не заслужују место у бази података напред поменутог Завода. Жито је здраво, а ...
Што се тиче препричаних, осакаћених, самлевених, форлегованих и других садржаја, коментара и критика- ту већ гледамо хорор филм. Наравно, забрањено воће је најслађе... Увек се са ђацима прокоментарише шта је добро а шта не. Може ту да се „ пробере" и понеко зрно жита у виду тачне и прикладне информације, али у глобалу све асоцира на „ Смрт у Улици бријестова ".
Сајт Растко је солидан- на једном месту велики број информација, података, анализа добрих за подсећање. Међутим, стил и садржина писања више одговара професорима и елити ђачке популације, него ђацима који уче како скувати паприкаш, како послужити на Бечки начин и шта је то вересија или фискални рачун.
Да закључим- интернет у настави књижевности ДА, али са дозом планираног, организованог и селективног вођења кроз претраживање и сајтове. УЗЕТИ ЖИТО, А КУКОЉ ОСТАВИТИ ЗА НЕКЕ ДРУГЕ!
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Постови
Допадају ми се запажања о личном искуству колегинице Иване Стојковић о коришћењу интернета у настави књижевности, и то у специфичној средњој стручној школи. Оставићемо - јер томе овде није место - по страни питање прилагођености наставе српског језика појединим стручним профилима. Мислим да је веома добро да на овом месту, које је за тако нешто и створено, наставимо да размењујемо оваква искуства.
ОдговориИзбришиПроблем скромне и недовољно опремљене школске библиотеке и покушај његовог решавања уз помоћ интернета ваљало би решавати у сарадњи са школским библиотекаром. Дела из школске лектире, секундарни извори и сл. требало би да нађу места у специфичној датотеци коју би библиотекар могао да начини уз помоћ професора српског језика (али и других предмета, за њихове потребе), што би растеретило саму наставу на часу и олакшало ученицима приступ књизи. Нажалост, врло површно познајући стање у школском библиотекарству у Србији, нисам сигуран да би већина библиотекара била спремна да уради тај посао, иако он уопште није тежак, нити сложен, поготову ако од наставника добије потребан списак линкова.
Сајт Растко несумњиво је најбогатија збирка књижевних текстова на српском језику, али је, нажалост, веома лоше уређена, почев од избора објављених текстова, па све до облика у којима се они појављују. С обзиром да бољег нема - ваља га користити.
У вези са електронским издањима једног од најважнијих класичних дела наше књиожевности, "Горским вијенцем": нажалост, са сајта http://www.download.cg.yu/, који Ивана препоручује, нисам у два наврата успео да учитам ниједну од тамо понуђених књига, чини ми се да имају озбиљне техничке проблеме. Врло добро (мада не и савршено) издање електронско "Горског вијенца" може се наћи на адреси http://www.njegos.org/work/gorski_vijenac.exe; оно представља засебну апликацију с тумачењима и речником, које прате и мање корисни прилози, а све је технички врло добро урађено.
Прича о "форлегованим" и сличним садржајима (јако ми се допало богатство термина за "глупо препричавање" који потучу из угоститељског окружења!) ни по чему није посебно везана за интернет, тако нешто постоји одувек, само је сада (као и све друго!) лакше доступно, баш као и промашена и лоша тумачења, погрешни подаци и сл. И зато, наравно, кукољ ваља одбацити, увек и свуда; једино што је то лакше казати него учинити (као "увак и свуда", да се мало поновим). Крајњи циљ овога курса требало би, ваљда, баш то да буде: како да интернет употребимо у настави тако да она буде боља и ефикаснија, а да истовремено основну грађу не угушимо информатичким заврзламама.
Предраг Станојевић
Sviđa mi se Ivanin post, posebno me inspiriše da prokomentarišem biblioteke u školama, naravno na osnovu ličnog iskustva. Veliki broj školskih biblioteka u našem kraju izgleda tužno. Neke od njih nemaju ni svoj računar, a neke su kombinacija nemanja i neznanja, bolje reći nerada. Kad probate da pronađete određenu knjigu (ponavljam - govorim o školskim bibliotekama), dešava se da bibliotekar zajedno sa vama pretražuje po policama.U školskim bibliotekama rade obično neki nastavnici sa zdravstvenim problemima koji još ne ispunjavaju uslove za odlazak u penziju. Bibliotekari ne mogu da formiraju podružnicu, rade kao sekcija i još mnogo toga tužnog... Dakle nikako nemojte pokušavati da sa bibliotekarima sređujete biblioteke jer će svi misliti da biblioteku čistite od nataložene prašine.Ima naravno i izuzetaka i to pretežno u centralnim gradskim školama Leskovca gde bibliotekari i bez vaše pomoći rade ono što smatraju važnim za decu XXI veka.
ОдговориИзбришиU Tehničkoj školi postoji jedno odeljenje koje se bavi multimedijalnim stvaralaštvom i ta deca prave lepe "filmiće". Sada rade jedan film o školi, a imaju i neke individualne projekte motivisane muzikom i književnim delima. Na sajtu OŠ "Vasa Pelagić" iz Leskovca postoji,Power Point prezentacija "Malog princa" i to 5 časova (3 srpskog jezika, jedan likovne kulture i jedan informatike).Najlepše od svega je predstava Mali princ koja je bila propraćena nekim "filmićima", verovatno rađenim u nekim Move Makerima ili kako se to već zove.
Ово што је Ивана написала је једна истина од које не можемо да побегнемо.Слажем се у потпуности са њеним ставом и додао бих да је од такозваних локалних библиотекара бар по основним школама "Бог одавно дигао руке".Овде је Наташа то лепо изнела и објаснила.Имам једно јако лоше искуство које иде до те границе да су врата библиотеке не ретко и закључана тако да и то што нуди библиотечки фонд није лако узети.Овде све износим из угла ученика који се стално буне и не читају.Шта остаје?Интернет и читање или гледање филмова са истог.Е, то је већ прича за себе.
ОдговориИзбриши