Претраживање садржаја на интернету 3

2. Стратегије претраживања
2.2. Избор алата

Претраживати садржаје на интернету значи користити један или више посредних алата за претраживање, прецизније, претраживати њихове базе података или колекције сајтова. Данас су убедљиво најзаступљенији алати претраживачи, а доскора су се веома интензивно користили, а данас је то све мање случај, предметни директоријуми. Базе података у претраживачима стварају роботи познати као пауци (spiders), који "пузе" (прилично брзо!) по мрежи и индексирају целокупан текст докумената које обрађују; у састављању ових база података људска интервенција је сведена на минимум. Предметни директоријуми представљају избор сајтова разврстаних по предмету и сачињавају их људи, обично експерти у областима које се обрађују; садржај у њима обично је пажљиво вреднован, оне би требало стално да се осавремењавају, што је у условима данашње експанзије интернета готово немогуће. У принципу, поузданији су мањи директоријуми, они који покривају уже области људског знања. У њихове базе не уноси се целокупан текст документа, већ само карактеристичне предметне одреднице.

2.2.1. Претраживачи
Несумњиво најпознатији и убедљиво најзаступљенији претраживач већ дуги низ година јесте Google, софтверски алат који је настао као студентски семинарски рад и потом почео незаустављиво да осваја мрежу покречући низ сервиса за претраживање и окупљање најразличитијих садржаја на мрежи - један од њих јесте и Blogger, на којем се тренутно налазимо.
Бескрајно су ретки, ако уопште и постоје, корисници интернета који не познају, макар најповршније, рад у овом претраживачу. За основно претраживање он је заиста једноставан, довољно је у прозорчић уписати било коју реч и Google ће вам понудити списак безбројних места на интернету где се та реч појављује. Проблем је у безбројној количини тих места: како међу 20-30, или 200-300 хиљада, понекад и више милиона страница наћи оно што нас интересује? Због тога Google све више инсистира на употреби напредног претраживања, нешто мало сложеније, али много прецизније технике претраживања. Неколико примера показаће главне његове могућности.
Осим општег текстуалног садржаја мреже, Google пружа могућност претраживање и многих других врста садржаја: графичких, видео, мапе Земљине кугле, најновијих вести (из преко 25.000 различитих извора), видео, затим за куповину (претежно на америчком тржишту), претраживање блогова, и много чега другог. Сви они имају могућности напредног претраживања, које ваља прегледати пре сваког тражења неког садржаја одређеног типа. Неки од њих могу бити врло корисни у тражењу материјала који се може употребити у оквиру наставног процеса, о чему ће више бити речи у наредним лекцијама.
Неколико напомена о претраживању садржаја на српском језику у општем Google претраживачу: већ је напоменуто да Google променљиве српске речи претражује и у неким облицима који не стоје у упиту (пре свега именице у различитим падежним облицима). Осим тога, он данас прихвата и оба српска писма, при чему увек врши претраживање докумената на оба писма; интересантно је да често да е више резултата када упит напишемо ћирилицом него латиницом (вероватно зато доследније врши конверзију ћирилице у латиницу него обрнуто). У сваком случају, када је реч о претраживању садржаја на српском језику, препоручљиво је пробати са истим упитом унесеним и једним и другим писмом.

Други по заступљености на мрежи претраживач јесте Yahoo. Његови резултати по правилу су скромнији по броју него на Гуглу и увек другачије рангирани. Поред претраживања различитих садржаја, слично Гуглу, он нуди и прилично исцрпан директоријум.

Коначно, развој weba 2.0 створио је и низ различитих специјализованих и интересантних претраживача, који нам понекад могу бити корисни у тражењу специфичних садржаја. Погледајте бар неки од огромног броја таквих, понекад и врло необичних алата за претраживање.

Предраг Станојевић