Претраживање садржаја на интернету 2

2. Стратегије претраживања
2.1. Пре тражења

На први поглед делује банално, али пре него што почнемо да тражимо, морамо да решимо шта желимо да тражимо. Колико год интернет био богат различитим садржајима, врло ретко ћемо на њему моћи да нађемо баш оно што нам се у том тренутку чини неопходним. Када се спремамо за обраду неке наставне јединице, мораћемо најпре да одлучимо шта нам је са интернета за то потребно: да ли тражимо сајтове и странице које ћемо препоручити ученицима као секундарну или додатну литературу? Или пак садржаје који ће им помоћи да боље разумеју историјски или културни контекст? Музичке или ликовне примере? Мултимедијалне садржаје који ће их подстаћи да конкретно дело боље и потпуније разумеју? Конкретне материјалне податке који ће нам помоћи у припреми? Методичку грађу која ће нам помоћи да час боље спремимо? Или од свега тога по мало (најгоре решење!)?
За одлуку о томе шта тражимо биће нам потребно не само доста педагошког искуства, већ и искуства у коришћењу интернета, односно, познавање његовог карактера, што ће нам помоћи у стварању претпоставки о томе што уопште тамо можемо наћи. Такво искуство стиче се као и у многим другим стварима у животу, превасходно дуготрајном праксом. Ако је потписник ових редова такво искуство стекао, барем донекле, рећи ће да је понајлакше на мрежи наћи материјалне податке, различите бројке, имена, библиографске податке, године... Ствари досадне, али често потребне. Врло често можемо наћи и добре ликовне, некада и звучне илустрације, у том случају ваља осмислити како ту грађу презентовати ученицима. Понекад ћемо на интернету, бар за оне веће писце, наћи интересантну и забавну грађу, анегдоте из живота, духовите опаске о делима и сл., што такође може бити згодно за употребу на часу. Добро је погледати и чега има у страним књижевностима што је блиско ономе што радимо... И још много других ствари, што ће нас искуство учити... А како се садржаји на интернету мењају све бржи и брже, и наше искуство мораће да буде врло елаастично.
Када се договоримо сами са собом шта ћемо тражити, ваља нам решити и како ћемо уобличити питање које ћемо поставити претраживачу. Лоше, недовољно прецизирано питање довешће нас до стотина хиљада, понекад и милиона резултата који нам неће бити од велике користи јер се у њима нећемо лако снаћи. Главна препорука људи који се професионално баве претраживањем садржаја на интернету јесте да треба пронаћи јединствену, дистинктивну реч или краћу фразу која на најпрецизнији начин описује оно што тражимо. Идеално је - и обично неоствариво - наћи реч коју очекујемо да нађемо у свим документима који говоре о теми која нас интересује, а које нема у оним документима који обрађују неке друге теме. Испред такве речи (или оне која јој је блиска) треба ставити знак "плус" (+), што ће у већини претраживача значити да она мора да се нађе у документу. Уколико то није појединачна реч, већ нека краћа фраза, све њене елементе треба ставити међу знаке навода, што ће за претраживач бити знак да мора да их тражи само и искључиво у облику у којем су наведене у упиту. Неретко, биће нам потребно да неку речискључимо из претраге јер се јавља у многим документима уз наш речи које сачињавају наш упит, али указује на садржај који нама није интересантан, па ћемо испред ње ставити минус или цртицу ("-"). Када за термин који тражимо постоји одговарајући синоним (у неким страним језицима то могу бити и два графијска облика исте речи), уписаћемо оба израза и између њих ставити Булов оператор OR. Данас су све ове операције у многим претраживачима поједностављене тако што имају посебан шаблон за претраживање, до којег обично долазимо кликом на опцију "напредно претраживање" (advanced search) који нам нуди већ готова поља за све ове могућности. Али о избору претраживача, могућностима које они нуде, пољима у којима су најефикаснији, разликама између њих ... биће речи у следећем посту.
Предраг Станојевић